У Историјском архиву Ужице, у понедељак, 1. јула, у 19 часова одржаће се представљање манифестације „Ћирилична баштина“ и других активности које се на заштити и неговању српског писма организују у Бајиној Башти која носи ласкаву титулу српске престонице ћирилице. Ова презентација се одржава у оквиру манифестације „Ера културе – Ужице престоница културе Србије 2024“, а у организацији Историјског архива Ужице, Установе „Култура“ Бајина Башта и Туристичке организације „Тара-Дрина“ Бајина Башта.
Овом приликом у разговору на тему заштите и употребе ћириличког писма публици ће се обратити врсни научници из области српског језика: академик Злата Бојовић, овогодишњи добитник „Ћириличне даровнице“ као и проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Александар Милановић и проф. др Виктор Савић који су били учесници у програму манифестације „Ћирилична баштина“. Приликом промоције публици ће се обратити представници домаћина из Ужица и представници организатора „Ћириличне баштине“.
„Ћирилична баштина“ је културна, образовна и туристичка манифестације која се сваког маја организује у Бајиној Башти. Ову традиционалну манифестацију под покровитељством Општине Бајина Башта организују Установа „Култура“ и Туристичка организација „Тара-Дрина“ Бајина Башта у сарадњи са Матицом српском, Историјским архивом Ужице, Канцеларијом за младе Бајина Башта, Народном библиотеком „Милош Требињац“ и Националним парком „Тара“. Циљ „Ћириличне баштине“ је да подстиче коришћење ћирилице, да на српском говорном подручју обогаћује културни идентитет и унапређује садржаје у области српског језика и културе.
Током сваке „Ћириличне баштине“ организују се дешавања која су посвећена нашем писму и националној култури и историји, предавања и радионице држе стручњаци из области српског језика, културе, науке, просвете и историје, одржавају се трибине, представе, концерти, уметничке изложбе и друге активности које имају за циљ да се ћирилица и потреба њеног сталног коришћења стави у први план. Током трајања „Ћириличне баштине“ врши се уручивање награда институцијама и појединцима који се посебно истичу у заштити и неговању ћирилице. „Ћирилична даровница“ је најзначајнија награда у оквиру манифестације, она се додељује само једном добитнику годишње и представља националну награду за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма. Учесници у програму „Ћириличне баштине“ током претходних година биле су бројне еминентне личности из српске културе, науке и јавног живота од академика, професора на универзитетима, владика и министара до историчара, књижевника, новинара, глумаца, сликара, илустратора, дизајнера, музичара.
Овогодишњу, шесту по реду „Ћириличну баштину“, запаженим говором о српској ћирилици и потреби њеног очувања отворио је министар културе Никола Селаковић који је тад похвалио Бајинобаштане као прве који су препознали кризу у којој се нашла ћирилица и кренули да раде на заштити националног писма. „У том једном времену посустајања и декаденције духовне, културне, свеопште друштвене која нас је захватила пре неколико деценија, постоји нешто лепо, светло и добро, а то је чињеница да се неко против тога побунио, да је неко подигао глас за спас једног од обележја српског националног бића, културе, уметности, свеукупног историјског стваралаштва нашег српског народа. То сте први урадили ви у Бајиној Башти доносећи Декларацију о заштити и неговању ћирилице, а потом организацијом ове манифестације и спровођењем низа активности које су везане управо за заштиту, неговање и промоцију наше ћирилице“, нагласио је министар Селаковић.
