Панађур је стари назив за вашар или сајам, реч је грчког порекла и званично се употребљавао у Србији у XIX веку. Они су организовани како би се становништво снабдевало неопходним стварима у време кад нису постојале продавнице у данашњем облику. Како би и становништво околних села могло да дође на панађур у великом броју онда су они организовани обично у време неких црквених празника када највећи број људи није радио никакве пољопривредне радове. Како би се омогућило да путујући трговци стигну на већи број панађура вођено је рачуна да се ови догађаји временски не поклапају и зато су унапред утврђивани где и када се одржавају. На панађурима се углавном продавала и куповала стока, пољопривредне алатке, али и друге потрепштине за домаћинство. Осим куповине и продаје ствари панађури су било и место сретања и размењивања информација у народу, као и упознавања будућих супружника уз неизбежно даривање лицидерским срцима. То је била прилика и да се обуче „стајаће“ одело које је коришћено само за посебне прилике. Свако место је имало свој термин за један или неколико панађура у току године. Крајем XIX века списак ових панађура са тачним местима и датумима одржавања објављиван је у Календару са шематизмом за читаву Краљевину Србију из којих можемо да утврдимо да је за Бајину Башту прво било утврђено као дан за панађур 2. септембар и трајао је три дана, (Св. Јоаникије, први Патријарх српски), а онда се од 1888. године појављује 21. мај (Св. цар Константин и царица Јелена). Оба датума су била по јулијанском календару, који је у то време био званични календар у нашој држави.
Припремио: Марко КОВАЧЕВИЋ
