Душан Јанковић из Бајине Баште, као талентован фудбалер, постао је члан кадетске селекције ОФК Београда. Касније је играо за омладински и сениорски тим. Пут га је одвео у Вождовац. У том клубу играо је годину и по дана.У том периоду члан Вождовца постао је и Горан Милошевић. – Он је био старији играч и мој капитен. Много ми је помогао јер је требало задовољити строге критеријуме тренера Михаила Ивановића. Неколико играча из тог периода прешло је у Црвену звезду и Партизан, Милијаш Анђелковић, Ђокић, Ташевски ,Михајлов… Путеви су нам се разишли. Ја сам отишао у Млади радник из Пожаревца, Горан у Бежанију где је завршио богату каријеру. Играо је пет година у Шпанији. Носио је дресове Земуна и Војводине. Време проведено у Вождовцу најлепши је део мог спортског живота – каже Душан Јанковић.
Прилика да се сретну после 20 година од играња у Вождовцу указала им се у трећој декади овогодишњег месеца јула. Милошевић је постао тренер ЖФК Милутинац из Земуна кога је довео на припреме у Бајину Башту. – Сетио сам се Јанковића и потражио га. Нашли смо се у хотелу у коме је одсела моја екипа па потом на јутарњем тренингу. Памтим га као доброг момка и фудбалера.Заједно смо учествовали у великом успеху Вождовца када је освојио треће место иза Црвене звезде и Партизана Обрадовао сам се сусрету. Разменили смо телефонске бројеве па ћемо се чешће чути, верујем и понекад дружити-вели Горан Милошевић.
Текст и фото: М.Андрић
