Tекстови ове рубрике можда могу да нам понешто помогну, објасне или да на нешто подсете. Садржај није шкодљив, а није ни увредљив, нити нас може увући у неку невољу. За сва појашњења питати аутора ако га сретнете, често докон пролази поред вас. Текстови ове стране одражавају лични став аутора и не морају да одражавају и општи став листа и редакције.
Под појмом привредне делатности, предузетништва, односно бизниса, обично видимо неки посао који нам даје зараду, односно вишак оног што нам остаје наспрам уложеног. Тај бизнис, и потера за уносним послом, посебно оним који брзо доноси много новца, је преокупација највећег дела појединаца и фирми. Велике и дугорочне корпорације немају такав приступ. Оне дугорочно и темељно граде визије о бизнису и зато трају вековима. По неколико генерација пажљиво и стрпљиво ради на развоју старе основне концепције и прилагођава је модерном времену. Једну од таквих компанија ми у Бајиној Башти имамо више од пола века. Ради се о великој транснационалној и мултинационалноj компанији “Tošiba“ из Јапана.
Скоро неприметно, пре педесет година, директно и индиректно ова компанија ради, модернизује и доноси нове технологије у највећи привредни субјект у граду. Учествовали су и монтирали разне виталне елементе у Хидроелектрани „Перућац“. Увек су били консултанти и извођачи на одржавању и ремонтовању, као и у непосредном контакту и комуникацији доносили нове методе рада, професионалност и пословну коректност. То дугорочно присуство ове компаније за Бајину Башту није се само строго везало за Хидроелектрaну и послове у њој. Компаније попут „Tošibe“ које користе, мењају и утичу на природу, у својој дугорочној стратегији мисле и на природу. На разне начине враћају и помажу природи да спроводи своју репродукцију. Сарадња ове фирме и са Јавним предузећем “Национални парк Тара“ такође је била плодотворна и свестрана, као што то раде велике, успешне светске корпорације. Фирме овог типа, које су темељ светске економије, мисле о свему и бар пола века унапред праве планове за своје циљеве.
Тошиба је основана у другој половини деветнаестог века. Седиште компаније је у Токију. Компанија има око 740 предузећа, запошљава преко 200.000 радника широм света и остварује на нивоу компаније вероватно приход од преко 70 милијарди долара, на годишњем нивоу. Компанија се бави различитом електро опремом за цивилни и војни сектор, разном иновативном опремом за индустријске капацитете, за домаћинства, разним информатичким средствима, сателитском опремом, средствима видео електронике и тако даље. Једноставније је набројати оно чиме се компанија не бави, од оног шта јој је делатност. Нисмо се вероватно превише у локалној самоуправи распитивали, о њиховом боравку у нашој средини, о интересовањима и потребама, или на други начин показали спремност да ово њихово дугорочно присуство за њих учинимо занимљивијим.
Ако нам је „Tošiba” педесет година, са једном својом делатношћу, ту у локалној самоуправи, нисмо изгледа много чинили, предлагали, и на било који начин покушали, да они дугорочно нађу овде свој интерес. Очекујемо можда да они нас „нуткају“ неком сарадњом, нуде своје визије, сервирају програме и пројекте. Нисмо преко политичких органа и власти, односно привредне коморе или стручног тима Електропривреде иницирали састанак са менаџментом те реномиране фирме. Можда је било могуће да овде склапамо неки њихов компјутер, телевизор, или нешто од апарата за домаћинство…
Лепеза њихових артикала је огромна, а о компонентама за те њихове производе да и не говоримо. Некада је Јапан донирао опрему у наше здравство, али овде не говоримо о донацијама него о елементима пословне сарадње, о обостраном интересу, а који би доносио и развој овом крају. Колико времена треба да протекне, да потпуно логичне и једноставне визије које нам стоје преде очима, видимо и употребимо. Хајде да бар нечим приметимо и обележимо њихово присуство, ако не нешта друго, оно бар дрворедом јапанских трешања у делу главне улице. Можда неким прикладним догађајем, манифестацијом, културним дешавањем, или једним бројем ових новина прикладно посвећених тој фирми. Непредузимљивост, осим за личне потребе, не дешава се код обичног човека, она је увек везана за власт, за оног ко се ухватио у коло да води, и од кога се очекује да уме да води. Пословном свету и менаџменту „Tošibe“ у сваком случају треба пожелети даљи пословни успех, развој у свим замишљеним концепцијама и сарадњу са Електропривредом Србије, а њиховом особљу пријатан боравак у нашој средини. После толико година научили смо једни на друге и сигурно би, много лакше од неких других дестинација где „Tošibа“ послује, могли наћи добру сарадњу на неком њиховом будућем пројекту. Да и овај текст завршимо са оптимистичним речима „са мало воље, може боље“ .
Е’лав
