Kад у Бајиној Башти питате за Радојицу Жижића, мали број грађана ће знати да вам кажу о коме се ради. Али кад тражите „Меденог“, тада је ситуација обрнута, мало ко има да га не познаје или да није чуо за њега. Стасити и увек елегантно обучени „Медени“ дошао је у ове крајеве из Црне Горе, ту засновао породицу и остао. Једно време таксирао је на дивље па је онда постао легалан превозник путника.
-Јесам мало таксирао на дивље, тек толико да видим како то иде. Kад сам се уверио да није лоше, почео сам да таксирам легално. Волим ово занимање. Срећем се са много људи, возим их у разна места. Имам и своје сталне муштерије у граду, али и из сеоских средина. Људи са села најчешће зову да их одвезем до Дома здравља у Бајиној Башти, до пијаце, Болнице у Ужицу. Буде ту и туриста који су се запутили на Тару-каже Радојица Жижић.
Минулог лета имао је необичну ситуацију. Из Ужица довезао је у Солотушу једну старију госпођу која је скоро четири деценије у Сједињеним Америчким Државама.
-Није било никаквих проблема. У сумрак смо стигли у Солотушу. Ту је остала код фамилије, а ја сам се вратио у Бајину Башту. Kад сам паркирао возило и пошао да изађем, приметио сам на поду торбицу. Била је то оне госпође коју сам довезао у Солотушу. Отворио сам је и видео да су јој ту документа, 28.000 динара и 620 долара. Одмах сам сео у кола и отишао у Солотушу. Нашао сам госпођу из Америке и вратио јој торбицу са документима и парама. Нисам хтео да примим новчану награду коју ми је понудила – прича “Медени“.
Овај бајинобаштански таксиста познат је и као велики навијач Слоге. Kад год има времена прати њене утакмице. Однедавно има и групу од тридесетак навијача која заједно с њим бодри Слогине играче.
Текст и фото:М.Андрић
