Мештани својдрушког засеока Главачићи дуго ће памтити 17. јун 2025. године, дан када је коначно довршено асфалтирање пута до Рогачице. Укупна дужина тог пута је 2 километра и 750 метара,а ширина три метра. -Дуго смо чекали овај дан. Пут је асфалтиран из пет покушаја., моје комшије воле да кажу на пет рата. Уобичајено је да се каже да Бог три пута помаже, нама је помогао чак пет пута- вели, уз осмех задовољства, Јово Миљанић, главни активиста из Главачића.Није нескромно казати да од асфалта не би било ништа без његове дугогодишње упорности, убеђивања комшија, локалне самоуправе о потреби да асфалтна трака стигне до њиховог засеока са десетак домаћинстава. -Почетак је био 2014. године када је асфалтирано 450 метара пута. Две године касније урађено је још 550 метара.Требало је да прође пет година за нових 600 метара. Пре три године асфалтирано је још 400 метара .Траса је завршена ове године 16. и 17. јуна асфалтирањем преосталих 750 метара- истиче Јово Миљанић. Прву деоницу урадила је Нискоградња из Ужице, остале четири предузеће Стандард из Бајине Баште. Мештани Главачића напомињу да је од почетка асфалтирања до завршетка прошло више од 10 година . У том периоду промењена су три председника општине Бајина Башта. Прве две деонице завршене су у време Радомира Филиповића, друге две у време Весне Ђурић, а ова последња када је на челу локалне самоуправе Миленко Ордагић. Житељи Главачића свима се захваљују и наглашавају да је вредело чекати. Помогла нам је општина, али смо и ми дали доста својих личних средстава. Имали смо и помоћ од Радио телевизије Србије, њихов сектор Емисиона техника помогао нам је средствима јер овај пут води до телевизијског релеја на врх Главачића. Од асфалтног дела до релеја има 800 метара. Тај део је макадамски са добро урађеном подлогом за коју је средства издвојио повратник са рада у Аустрији Својдружанин Радосав Секулић. Тако је и он добио пут до свог великог земљишног комплекса од око 30 хектара у Дражевцу. Пут је уједно стигао и до лане саграђене ловачке кућице за потребе Ловачке секције Рогачица- вели свестрани мајстор Миле Јанковић, први сарадник Јове Миљанића.
-Ја и брат Љубан држимо већ двадесет година ауто сервис у Рогачици. Супруга ми ради у рогачичкој продавници, комшија Марко Јанковић у нашем сервису. Сада ћемо сви лако долазити до куће и радног места. Имаћемо могућност да се интензивније бавимо и пољопривредом. Наше домаћинство има седам музних крава па ће нам бити пуно лакше да допремамо млеко до Рогачице на откупно место- каже Сретен Миљанић. У Главачићима има и неколико предшколаца, основаца и средњошколаца.Потомци неких, који су због посла и школовања отишли у друге средине, враћају се. Већ су направљене три викендице од потомака из фамилије Маринковића, Јанковића и Максимовића. Власници још две викендице су људи из Војводине. Пут ће допринети да се врате још неки. Овај пут омогућава најкраћу везу са Гнилом Присеком преко Ћеранића.
Текст и фото: М.Андрић
ВЕЛИКО СЛАВЉЕ
По завршетку асфалтирања, на платоу испред викендице Владимира Димитријевића постављена је велика софра где се од раних вечерњих сати веселило уз музику оркестра Драгише Митровића из Костојевића, печење и хладно пиће.
-За ова два дана заклали смо осморо прасића и два јагњета, почастили све раднике и све оне који су нам дошли на ово наше дуго чекано славље на које је стигао и председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић, свративши по повратку са пута у Београд, у друштву Марка Марковића, руководиоца за одржавање путева у бајинобаштанској општини – каже Драган Маринковић.
МАХАЛА ГЛАВАЧИЋИ
Истраживач Љуба Павловић у својој студији о Соколској нахији дао је,између осталог, податке о пореклу становништа из тог краја. „Главачићи до Љештанског ,чије се име очувало у имену махале ,примили су делимично ислам и отишли у Босну, а делимично се одселили негде у близину Лазаревца у Београдској Колубари. Данас их нема у овом селу, као што нема ни других старинаца. Најстарији досељеници су Маринковићи пореклом из Коздравича од Никшићке Жупе. Доцнији су досељеници Продановићи од Копрића из Љештанског, забележио је Љуба Павловић.
