БАЈИНОБАШТАНСКИ БОЕМ
Међу познатије бајинобаштанске боеме у периоду након Другог светског рата убраја се Ђоко Бешлић- Сланинар. Живео је са мајком Јованом до шездесетих година прошлог века у породичној кући у Лугу. Кућу су продали кројачу Митровићу и одселили се у Ужице. Ђоко је волео лагодан живот проводећи углавном време по кафанама картајући се. Позната кафана где су се картароши окупљали била је „Код Глуве”, власника Славка Анђића.
Попут многих боема из тог периода и Ђоко се одушевљавао америчким каубојима о чему сведочи и фотографија коју објављујемо. Поклонио ју је свом пријатељу, извесном Аци, са посветом.
„Ацо, ова слика нека те подсети на замишљеног каубоја којег није послужио кец код Славка, Дрина 12.3.1954”.
Занимљиво је и како је Ђоко Бешлић добио надимак Сланинар. По завршетку Другог светског рата нове власти биле су врло строге у кажњавању преступника. Ђоко је из комшијине сушаре украо сланину, а крађа је врло брзо откривена., За казну, Ђоко је са каишима сланине окачене око врата, и са исписаном паролом да је лопов, морао да прође главном улицом. Од тада па до краја живота остао му је надимак ЂОКО СЛАНИНАР.
Забележио Р. Блануша
(Фотографије су из породичног албума Цане Бешлић)
