Јесен и рано пролеће су оптимални временски рокови за узимање узорака земљишта. Узорковање треба уради након завршене вегетације биљака, али свакако пре кретања нове вегетације и увек пре примене ђубрива. Важно је бити доследан у узимању узорака, јесен или пролеће, за једну исту културу. На овај начин, резултати испитивања земљишта, биће веродостојнији, тачнији и са мање одступања.Агрохемијском анализом земљишта добијамо информације о:- плодност земљишта – погодност за гајење појединих култура – рационалној примени ђубрива.
Земљиште се испитује на следеће садржаје:
– пХ вредност – реакција земљишта
– садржај органске материје (одређивање садржаја хумуса)
– садржај приступачних хранива (азот, фосфор и калијум)
Реакција земљишта или пХ вредност земљишта може бити кисела, неутрална или базна. Оптимална пХ вредност за већину гајених биљака је 5,5 – 6,5. У нашој земљи у већој мери заступљена су кисела земљишта. Калцизација је један од начина смањења киселости земљишта и стварања услова за боље развијање кореновог система и веће усвајање хранљвих материја.
Садржај органске материје игра значајну улогу у производњи усева и одржавању здравља земљишта са значајним утицајем на физичке, хемијске и биолошке особине земљишта. Повећање нивоа органске материје у земљишту, повећавање садржаја хумуса, доприноси бољој структури земљишта, водном и ваздушном режиму, бољој минерализацији хранљивих материја и већој биолошкој активности. Пожељан садржај органске материје је 2-3,5%. За одржавање оптималног нивоа органске материје потребно је редовно примењивати органска ђубрива (стајњак, компост, заоравање жетвених остатака, покровни усеви).
Познавањем садржаја и доступности хранљивих елемената омогућава да се избегне недовољно или прекомерно ђубрење. Да не би дошло смањене плодности земљишта, количине примењених ђубрива треба планирати према усеву, планираном приносу и снабдевености земљишта азотом, фосфором и калијумом.
Агрохемијска анализа врши се: пре подизања или заснивања засада, током експлоатације засада или када се уоче поремећаји или недостаци у производњи.
Резултати добијени у агрохемијској анализи и препоручене мере ђубрења и поправке земљишта директно зависе од правилног узорковања земљишта. За већину гајених биљака узима се један узорак са дубине 0-30 цм. За вишегодишње засаде раде се два узорка: први са дубине 0-30 цм и други са дубине 30-60 цм. Ово је једини начин да се одреди ниво хранљивих материја у земљишту.
Анализу земљишта радити на период од 5 година. Ако приноси и резултати производње нису задовољавајући, потребно је скратити овај период. Препорука је да се анализа ради у акредитованим лабораторијама. Једну од њих поседује и ПССС Ужице.
Вељко Јоксимовић ,
ПССС Ужице ратарство и повртарство
