Књига „Скривене тајне Раче“ – Рачанско благо Благојице Ристића

Час историје на месту скита Св. Ђорђа (15)Час историје на месту скита Св. Ђорђа

У издању Штампарије „Stefan Co” ускоро из штампе излази занимљива књига „Скривене тајне Раче“. Грађу у виду записа, докумената и фотографија сакупљао је дуги низ година Благомир – Благојица Ристић из Раче, вредни „хроничар села Раче и свега виђеног“, који још од раног детињства, на свој начин, скромно и без ичије помоћи, проучава историју свог села и посебно манастира Раче. Књигу је приредио и припремио за штампу Обрад Додић.

Благојица је један од оних ретких сеоских паметара, самоуких хроничара, сакупљача и записивача неких вредних сазнања из наше прошлости, којима то никако није било основно занимање, али који су од заборава стално отимали историјске податке и вредности, као и народне умотворине и легенде из неких давних времена. Такви ентузијасти су себи дали у задатак да читавог живота раде „на ползу“ своме народу, а историчарима, писцима, научним радницима, оставили своје записе који су даље послужили као непогрешиве смернице у њиховим даљим истраживањима

Благојица у ризници манастира Раче
Благојица у ризници манастира Раче

Посебно се интересовао за историју манастира Раче и усмена или писана предања везана за ово духово седиште читавог Подриња, за остатке древних цркава и богомоља. Тако је дошао до занимљивих података о старешинама манастира Раче, њиховом животу и раду у тешким временима под туђинском влашћу, њиховом настојању да сачувају културне и духовне вредности свога народа који се одувек борио за свој опстанак на овим просторима. Временом је пратио све писане споменичке и друге изворе о локацији преписивачке школе, локацији Скита Св. Ђорђа у Бањи код Лађевца, пећине у којој су остављене књиге после првог спаљивања 1459. године, када су први пут ове просторе запосели Турци. Благојица је дошао и до озбиљних и сасвим поузданих претпоставки о локацији посебних цркава за које су потребни посебни истраживачки радови. Тако је „открио“ локације на којима су се налазиле цркве: на Орашцу, Градини и Паланци. Све су то касније, на основу његових истраживања, потврдиле и бројне археолошке екипе које су радиле на овим просторима. Био је од велике помоћи историчарима и научним радницима који су користили његова истраживања. Управо, највише захваљујући његовом упорном трагању и ентузијазму, дошло је и до формирања Фондације „Рачанска баштина“, а касније и духовне и културне манифестације „Дани Раче украј Дрине“.

О.Додић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest