Својевремно је Заовљанац Василије Васо Ђурић одлучујеће допринео да модерна школска зграда, са салом за физичко васпитање, у Новој Вежањи не оде на добош па је остала и даље у државном власништву.Пре четири године дошао је на идеју да од даљег пропадања сачува школу на Лукама.Та четвороразредна школа прве ђаке примила је 1949. године. Последња ђачка граја у њој угасила се 1986. године.
-За школу на Лукама, а говорило се и школа у Ђурићима, вежу ме успомене из првих школских дана. Дуго сам се надао да ће поново прорадити, али од тога није било ништа. Тако она тавори у самоћи пуних 40 година и светеже одолева зубу времена. Моје размишљање, да би требало да се нешто учини и спаси од најгорег исхода, поверио сам младом архитекти ,мом Заовљанцу, Милошу Јелисавчићу. Идеја му се одмах допала па смо заједничким снагама почели да правимо план за реконструкцију школе и њеној новој намени-каже Васо Ђурић. Архитекта Милош Јелисавчић урадио је пројекат реконструкције шкоске зграде и уређења школског дворишта. Уз радове на згради, планирана су и два апартмана у њој ,а у дворишту амфитеатар.
-Идеја је да школа буде претворена у Завичајни музеј у коме би се сачувало много тога што је везано за Заовине и овај део планине Таре.Добили смо велику подршку Националног парка Тара и Месне заједнице Заовине. Узели смо учешће на конкурсу везаном за прекограничну сарадњу па очекујемо нова средства за преостале радове. За сада смо обновили део фасаде ,а обављен је и део радова на унутрашњем уређењу. Рачунамо да до краја идуће године обавимо све планиране послове – вели Ђурић и додаје да је акцију помогла и група од десетак пензионера,бивших ученика школе на Лукама, учествујући у уређењу школског дворишта. Знајући да су Заовљанци привржени свом завичају и да су најсложнији када треба да му се помогне, очекује се да ће тако бити и овог пута у реализацији Васине идеје да село добије Завичајни музеј. Хоће ли бити тако, остаје да се види ,али од једног старог Заовљанца чусмо да где се Васо умеша, ту мора да све буде по плану.
М.Андрић
