После 37 година рада у Швајцарској, Славољуб Василијевић ( ( 56) из Јеловика одлучио је да се врати у родно село са циљем да се опроба у воћарству. Учинио је то у марту 2023. године.За време рада у Швајцарској долазио је сваке године на одмор у Јеловик. Ту је подигао шљивик са 1.000 садница „чачанске ране“ и „чачанске лепотице.“. Осам година пре повратка у завичај, Славољуб је регистровао Дестилерију „ЕРРА“.

-Мој отац Милоје отишао је на рад у Француску 1971. године и запослио се у фабрици аутомобила „Пежо“. Десет година касније прешао је у швајцарски град Базел.Тада је довео мене и сестру ми Светлану Ту сам се оспособио за столара и радио столарски посао до 2023. године. Пошто је воћњак увелико стигао на род, одлучио сам да се вратим и бавим производњом ракије за домаће и швајцарско тржиште. Кад сам се враћао са годишњих одмора, доносио сам по неколико флаша ракије и поклањао их пријатељима Швајцарцима. Њима се она свидела. Прошле године из моје дестилерије пласирао сам на тржиште Швајцарске 1.000 литара –каже Славољуб Вaсилијевић. За сада Славољуб има у понуди две врсте ракије, препеченицу од 40 степени и дуњевачу исте јачине. Годишње произведе 6.000 литара тог пића.-Највише посла има у време купљења шљива. Тада ангажујем више радника из села и Бајине Баште. Нисам имао довољно каца за смештај шљиве па сам осам тона продао у свежем стању. Литар ракије шљивовице овде продајем по 1.000 динара, а дуњеваче по 1.800. У Швајцарској оне достижу цену и до четири хиљаде динара по литру- истиче Славољуб. У Швајцарској му живе два сина. Дарко је електро инжењер,а Данијел је књиговодствени радник. Славољуб наглашава да је Данијел заинтересован за рад очеве Дестилерије“ЕРРА“ па је готово сигурно да ће се вратити у Јеловик и укључити се у производњу ракије.
ХРАСТОВА БУРАД
-Врло је важно у каквим се судовима чува ракија.Консултовао сам се са нашим и страним стручњацима и они су ми рекли да су храстова бурад најбоља за чување ракије.Већина буради ми је од храста из Србије, а имам неколико и од храста из Француске. – каже Славољуб Вилотијевић.
Текст и фото: М.Андрић


