Те 1993. године Раде Марјановић, стасити, дугокоси Растиштанин, са пребивалиштем у Бајиној Башти, забаталио је вишегодишпње музицирање у разним оркестрима, као гитариста, и загазио у пчеларске воде. Уједно је то била и година када се његов седмогодишњи син Данијел сусрео са кошницама и пчелама.Док је Раде полако повећавао број кошница, стицао знање и искуство, па постао познато пчеларско име у Србији, Данијел је завршио основну школу, Техничку у Бајиној Башти, Вишу економску у Ваљеву и био често на очевом пчелињаку.Обавио је приправнички стаж у бајинобаштанској општини и ЈКП 12. септембар па намеравао да се запосли. -Двоумио сам се да ли да радим за малу плату или да покушам да кренем очевим стопама и упустим се у професионално пчеларење. Моја коначна одлука била је везана за пчеларство. Жељан ширег знања о пчеларењу, 2011. године провео сам два месеца, мај и јун, код чувеног пчелара Зорана Стојановића из Краљева који је тада имао 800 кошница. По повратку из Краљева, Зоран и отац су ми помогли да формирам свој пчелињак са 40 ЛР кошница. Тако ми је пчеларство постала професија и једини извор прихода- каже Данијел Марјановић.
Данас је он са 260 кошница једини професионални пчелар у бајинобаштанском крају и један од ретких у Западној Србији. Од меда, прополиса ,млеча, ројева на рамовима,пакетних ројева и производње матица обезбеђује приход за своју породицу у којој су супруга Јелена, две кћерке и син.Његове матице су врло квалитетне и тражене. Ове године пласирао је на тржииште преко 700 комада и око 150 ројева. -Раније су пчеларски теоретичари сматрали да је 100 кошница довољно да једна породица живи од тога. Времена су се променила. Све је теже избећи пчелиње губитке. Истовремено, све су ређе године са добром пчелињом пашом. Данас професионални пчелар тешко може да нађе рачуницу ако нема око 200 пчелињих друштава и не користи уз мед остале производне могућности – истиче Данијел. Он је своје пчелиње стадо поделио и сместио га на четири локације у Вишесави и Пилици.Осим стационираним,бави се и селећим пчеларењем. На стационараним местима кошнице су за време багремове паше.Потом следи селење на ливадску пашу у Растишту и Заовинама и цветну пашу на сунцокрет у Банату.
– Ова година била је изузетна, најбоља у последњих 10 година па сам остварио принос од око 12,5 тона меда. Просек по кошници у свакој паши био је око 35 килограма.То је резултат добро припремљених друштава и одличне паше. Мед сам спаковао у специјална бурад од по 300 килограма и канте од 20 -40 килограма.У раду сам имао помоћ супруге, оца, мајке Весне и два ангажована радника.За рад у пчеларству поребно је знање, али и снага нарочито за селеће пчеларење. Ја сам у пчелињаку, што се каже, од јутра до сутра.Много пажње поклањам усавршавању путем литературе, семинара и редовне посете професорима докторима Мићи Младеновићу и Небојши Недићу са Пољопривредног факултета у Београду, водећим стручњацима у области пчеларства- наглашава Данијел и додаје да је за професионално пчеларење потребна и професионална опрема као што су центрифуге, отклапачи саћа, прохромске каде,топионица воска, амбалажа за ускладиштење меда и друга неопходна опрема са специјлним објектом за њихов смештај. Да би олакшао посао око селећег пчеларења, набавио је покретни контејнер за 50 кошница. Недавно је саградио објекат у коме се обавља врцање меда, његово паковање и складиштење.Од државе добија субвенцију од 1.000 динара по кошници.Захвалан је на томе, али сматра да би тај износ требало бити већи с обзиром на допринос пчела у пољопривреди путем опрашивања.
Текст и фото: М.Андрић
ТРГОВИНА ЛАЗИЋ ГЛАВНИ ПАРТНЕР
Квалитет меда из пчелињака Данијела Марјановића је одличан.То поврђују ветеринарске и друге анализе које се врше сваке године на пчелињаку и у лабораторијама. Његов мед до купаца стиже на више начина.Трговина Лазић је место где купци, у вишеструком ланцу маркета, могу да га купе као и у два бајинобаштанска био шпаиза, у ТО ТАРА- ДРИНА, у тржним центрима на Митровцу и Калуђерским Барама, сваког петка на Градској пијаци и у Данијеловом домаћинству.
-Део меда иде у откуп од стране откупљивача који га пласирају и у иностранство.Заначајну количину меда купе и наши људи који раде у европским земљама –каже Данијел Марјановић.
ВРАЋА СЕ ДЕДОВИНИ
Прадеда и деда Данијела Марјановића били су познати ковачи у Растишту.Отац Раде није наставио ту традицију, није ни Данијел, Ипак, он је одлучио да се делимично врати Марјановићевим коренима у Растишту. Ту је саградио повећу викендицу са летњиковцем и ускоро следи усељење. Вели да ће му то пуно значити ,нарочито у време када кошнице дотера у Растиште на ливадску пашу, али и за одмор породице.
