Аутомобилизам :Сeћање на шампиона Обренa Тешићa

Тог кобног поподнева  8.септембра 1996. године,  Обрен Тешић био је на домаку још једне победе на Релију „Тара 1996.“. Преостало му је само неколико километара да стигне до циља и новог тријумфа пошто је био недостижан за остале конкуренте.Није се то десило јер му је судбина наменила другачији сценарио. Непосредно пре циља у Волујцу, излетео је са коловоза, ударио у балван поред пута па потом у граб и тако несрећно завршио животни пут. Те велике трагедије сећа се председник АСК Гина Белпласта Борко Мијаиловић: – Спремали смо се да прославио Обренову победу, а онда је стигла страшна вест да је погинуо. Од његовог сувозача Ненада Дамљановића Туње сазнали смо шта се десило.Туњо је испричао да је Обрен желео да из четврте брзине ауто врати  у трећу, али ,због квара, то није било могуће. При покушају да мењач усмери ка другој брзини на путу пуном воде ауто је излетео са коловоза и то је било кобно по Обрена.

Поводом 30 година од погибије Обрена Тешића, сви аутомобилски клубови из Бајине Баште , АСК Шампион, Рабас мотор спорт,Гина ауто спорт,Рид спорт и ББ Фокус ,уз покровитељство општине Бајина Башта, 8.септембра 2026. године  организовали су дружење под називом „30 година путевима раја“. Испред  Градске хале на окупу се нашло око 40 бивших и садашњих аутмобилиста. Поздравили су их председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић и његови помоћници Синиша Спасојевић и Љубодраг Петровић. Потом је атомобиски караван кренуо пут Раче до Обреновог гроба.

Ново заустављање било је на Калуђерским Барама где је доручак и пиће обезбедио чувени ресторан „Код Курте“ Рајка Вукајловића, великог заљубљеника у ауто трке.  У непосредној близини је мурал посвећен Обрену Тешићу па је поред њега уследило заједничко сликање. Пут је продужен до Волујца, до места где је погинуо Обрен.Ту се налази спомен чесма која подсећа на Обрена Тешића. У име општине Бајина Башта венац је положио помоћник председника општине Љубодраг Петровић па су онда запаљене свеће. Ту се остало скоро два сата.Уз пиће евоциране су успомене на вишеструког државног шампиона Обрена Тешића и троструки клупски тријумф АСК Гина Белпласт. Из Београда је дошао Михаило Јовановић. Рече да је на Тари био учесник релија пре 26 година и да ће поново наступити на овогдишњем Меморијалном релију „Обрен Тешић 2026“.Одушевљен је  дружењем на скупу поводом сећања на Обрена и најављује да ће долазити и наредних година. Драган Петровић“ Мицара“ пристигао је из Уба. – Сви знамо да је Обрен био велики шампион.Био је и велики човек. Омиљен, спреман да свакоме помогне, да га посаветује. Дружили смо се  на релијима. Знао сам и целу његову породицу-истиче „Мицара“.

Текст и фото: М.Андрић

ЗА ПОБЕДУ НОВИ РЕНО

Окупљеним поред спомен чесме у Волујцу Борко Мијаиловић испричао је како су тријумфом на релију „Пожаревац- Ниш“ за награду добили нов ауто марке рено.

-Дошли смо са неколико посада коју су предводили Обрен Тешић, Владо Дубљанин и Милорад Мићић. Било је опште мишљење да ће победу однети београдски моћни Интерспид. Наш клуб је приредио огромно изненађење и помрсио свима рачуне. Мало је фалило да не учествујемо. Кад смо дошли у Пожаревац, сазнали смо од организатора да морамо да уплатимо 10 хиљада марака за сервисирање свих возила и неки вид котизације. За нас су то биле огромне паре. Кажемо то нашем спонзору Милораду Шпијуновићу „Шпијуну ,власнику фирме Белпласт из Ужица. Он је позвао жену па јеона дошла и донела потребан новац..

ОБРЕН И ТРУБАЧИ

Борко Мијаиловић испришао је и једну анегдоту везану за Обрена Тешића. -После тријумфа на релују „Пожаревац-Ниш“ и добијања новог реноа, сви смо били срећни и весели. У нашем каравну била су 23 тркачка и путничка аутомобила. Спремали смо се за повратак тако што смо направили колону од возила. Неко проимети да нема Обрена Тешића. И док смо се распитивали међусобно где ли је он, изненада се зачуше трубе. Према нама иде ромски трубачки оркестар. Испред њих иде Обрен Тешић и весели се. То се не заборавља.

СПОМЕН ЧЕСМА У ВОЛУЈЦУ

После велике трагедије, у клубу су одлучили да ,у знак сећања на Обрена Тешића, саграде спомен чесму на месту његове погибије.Успешно су то урадили и отворили је на прву годињицу Обренове погибије.. Борко Мијаиловић о тој акцији вели:

-Сматрали смо да је Обрен права громада па смо намеравали да из Лознице довучену камену громаду и од ње направио спомен чесму. Међутим, испоставило се да је незгодно пробушити је и прилагодити да из ње потече вода па смо решили да саградимо спомен -чесму од клесаног камена са спомен плочом на којој смо унели речи из два телеграма која смо добили за саучешће. Било је помоћи са више страна. Међу најактивнијима били су Миломир Јовановић“Тица“,  Милан Спасојевић, Милисав Јосиповић,  Миломир Милић,Јоле Остојић…

БОРО СЕ ЗАГЛЕДАО У МАРИЈУ

У организацији релија “ Пожаревац-Ниш“ учествовао је и релиста Марко Милошевић,син Слободана Милошевића. Он се на проглашењу резултата  појавио са сестром Маријом. -У нашој екипи као доктор био је млади Боро Тотошковић. Кад је видео Марију упита ме на свом завичајном,  јужњачком говору. -Борко  која гу је ова? Ја му кажем,  гледај све остале, само не у њу и шапнем му да је то кћерка председника Слободана Милошевића.