Археолошка истраживања у Заглавку ОТКРИВЕНА ЦРКВА НЕПОЗНАТОГ КТИТОРА

Заглавак-Црква- ИскопавањаИскопавања у Заглавку

 

У другој половини јула и почетком августа ове године извршена су археолошка истраживања у заглавачком засеоку Деспотовићи. Истраживања је водио архелог Дејан Булић, научни сарадник Историјског института из Београда, а у стручном тиму су били и Радмила Јочић, археолог,  и Аница Јанковић, студент археологије из Ужица. Иницијатор овог археолошког подухвата био је инжењер Радомир Стојић, директор Парка природе „Мокра Гора“, иначе рођен у Заглавку.

Заглавак - Археологија- Црква
ЦРтеж основе откривене цркве
Заглавак - ЦрквА - Деспотовићи
Археолози истраживали у засеоку Деспотовићи

После рашчишћавања терена, екипа је сондажно истражила простор на локалитету Орашац, на коме се према неким предањима  налазила звонара цркве. У конфигурацији терена уочен је објекат коме је заобљена источна страна указивала на постојање цркве.

Црква представља једнобродну грађевину правоугаоне основе са полукружном апсидом споља и изнутра. Црква је грађена локалним ломљеним каменом, а као везиво коришћена је иловача без додатка малтера. Пажљиво је зидан једино унутрашњи спој апсиде и северног рамена цркве. Због оваквог зидања и недовољног везивања, зидови нису у потпуности сачували правце пружања, већ је долазило до испадања камена са круна зидова и нагињања делова зида према паду терена. Ископавањем није уочен улазни отвор на западном зиду. Под цркве је био од набијене земље, али се траг пода сачувао само у апсиди. Налази уломака у апсиди сведоче о материјалу од кога је израђена полукалота апсиде.

–   О цркви нема поузданих историјских извора. Ктитор храма је непознат као и патрон храма. Једино је на аустријским картама из 1894. године означена у Дубу и Заглавку позиција цркве. У то време црква је већ била срушена – каже инж. Стојић, и напомиње да су техничким снимањем, прекривањем зидова и унутрашњости цркве заштитним најлоном, истраживања на овом локалитету су завршена – Ипак, најбољи начин заштите цркве била би њена обнова. Црква као споменик културе представља свакако обележје једног времена, у коме је био прави подвиг подићи један овакав храм, који носи сва обележја народног градитељства, од технике градње и материјала до економске моћи ктитора и локалног становништва.

 

                                                                                                                  О. Додић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest