С мало воље може боље: ВРАТИЛИ СЕ СТАРИ, ДОБРИ ТРГОВЦИ НА ПОСАО  

Вратили се стари добри трговциМимијева трговина

          Tекстови ове рубрике можда могу да нам понешто помогну, да на нешто подсете, или да нас можда посаветују. Садржај није шкодљив, а није ни увредљив, нити нас може увући у неку невољу. За сва појашњења питати аутора, који често докон пролази поред вас.

  

           МАЛО ВРЕМЕШНИЈИ ГРАЂАНИ БАЈИНЕ БАШТЕ СА СЕТОМ СЕ СЕЋАЈЈУ СВОЈИХ СТАРИХ ДОБРИХ ТРГОВАЦА. НЕГДЕ ОКО ДЕВЕДЕСЕТИХ СУ ИХ ИЗГУБИЛИ.  НАСТУПИЛО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДНЕ ТРГОВИНЕ. ТРГОВАЦ, ОДНОСНО ПРОДАВАЦ ЗА ТЕЗГОМ, НАЈЧЕШЋЕ СЕ НИЈЕ ПРЕВИШЕ МЕШАО У СВОЈ ПОСАО. МОГЛО ВАМ СЕ ДЕСИТИ ДА ВАМ ПРОДАВАЦ НЕКАД НИЈЕ УМЕО РЕЋИ НИ ЧЕМИ СЛУЖИ  ОНО ШТО ПРОДАЈЕ НИТИ КАКО СЕ ТО КОРИСТИ. ДА ЛИ ЈЕ ДОШЛО БОЉЕ ВРЕМЕ ? ЧИНИ СЕ ДА ЈЕСТЕ.

Овај текст нема никакве везе са рекламом, али ако то неко тако жели да тумачи, нека у то и поверује. Верујем да добре ствари треба похвалити, а најчешће смо склони критиковати и када критици можда нема места. Пишем овај текст о трговини и трговцима, и проблемима што су их имали и они, а и ми као купци. Повод за ову тему је уверење да се неке ствари у том занимању почињу мењати на боље. Трговина, коју смо имали седамдесетих година, заснивала се на робама чије се порекло и произвођач знао, а имали смо и школоване, и за тај посао обучене трговце. Скоро сваки трговац је знао све о својој роби, о квалитету, гаранцијама, о начину употребе или одржавања. Многи од њих су били врло популарни и цењени, и људи од поверења. Сви су скоро знали где је „Лулова“ радња, заказивали су се састанци код „Кенијеве“ радње, све од текстила  се куповало код „Ујкице“, односно „Томице“, а намештај код „Банде“. По некима се и данас зову неке трговине у граду . Тада  се за задовољством и пуним поверењем куповало и одлазило у трговину. Онда су нестале многе познате фирме и робе су почеле долазити са свих страна. Стари трговци, што милом, а што ли и силом, су предали кључеве својих радњи и напустили тезге. Иза тезги су се појавила нека неискусна и збуњена деца, често и незаинтересована за трговину. Више би се могло рећи да тада праве трговине није ни било. Купац се просто борио да сам нађе оно што му треба, а и рафови су често били и полупразни.  Колико ми се само пута десило да одем у трговину,  и замолим трговца да ми нешто нађе, а он ми донесе нешто сасвим друго. На робама су углавном биле етикете на страним језицима, а снабдевачи се нису ни трудили  да трговцима нешто помогну око робе која је често била и без декларације. То је било време неке необичне трговине, време новокомпонованих трговинских кућа,  време увоза да би се на брзину узеле паре и напунили џепови. Тако сам видео трговину овде, а и другде, скоро пуне две деценије.

У набавку сам одлазио само за неке неопходне свакодневне потребе. Понекад би се ипак са сетом сећао старе трговине и то би можда тако још и потрајало да се случајно не нађох у мало већим набавкама и градњи са којом сам мислио да сам завршио. Покушах да одаберем неку трговину грађевинским робама што ближе кући, јер грађевинци су научили да вас сваки час шаљу да нешто купите. Из те прве набавке за своје грађевинске радове се вратих први дан помало збуњен. Дочекан сам са изузетном љубазношћу, предусретљивошћу и уважавањем. Особље ведро, насмејано и расположено да саслуша и брзо услужи.  Власника радње сам познавао скоро колико и друге власнике сличних трговина. Мислим да је Мимијева радња кренула прво са продајом боја у коју нисам имао потребу често да свраћам, па нисам ни имао баш посебан разлог да ту шта купујем. Следећег дана сам се чак помало прибојавао да не покваре утисак јер ми је баш пријала куповина претходног дана. У трговини је била нека друга екипа, опет расположена као она од  јуче, дају савете, функционишу као сложан тим, пуни пријатних шала и досетки, а ословљавају ме тако као да ме знају годинама. Имам осећај да сам баш код добронамерних људи који ће ме добро упутити да купим оно што ми је најбоље и најповољније. За неке робе које тренутно немају, зову колеге на другим стовариштима, или ми препоручују да одем тамо где има роба која мени више одговара или ми је повољнија. Гледам, па ми све нешто баш и није јасно. Као да није радња у нашем  месту. Где сам ја то био па се овде у трговини тако променило? Трговина која те чини задовољним, сигурним и уваженим. Да будем потпуно искрен; слична слика дочекала ме и у другим продајним објектима те врсте робе, код Марића, или у радњи код Дома здравља. Куповао сам неке робе на другим стовариштима, односно посаветоваше ме да погледам код колега неке артикле. Повод за овај текст дефинитивно су ипак дали трговци у радњу у коју сам дошао за прву набавку. Нема потребе да исписујем фирме или називе радњи, није текст намењен реклами, али читаоцу овог текста желим да и он осети задовољство куповине у овим радњама грађевинског материјала. Можда су трговци ових радњи претеча добре трговине, или ја нисам био можда упућен шта се дешава у трговини код нас. Изгледа да се стварно нешто добро дешава код наших младих трговаца. Желео сам да као грађанин то искрено кажем, а чуо сам и друге да тако мисле.

Слушао сам коментаре и других купаца док сам боравио у радњи. Вратила се трговина кад је трговац нудио робу и гледао купца у очи јер му нуди најбоље што има, када је трговац разумео и мислио о купцу и његовим потребама, а купац  је веровао свом продавцу.

Заборавили смо да трговина није била увек само дај-дам, већ и задовољство. Некада је то могло да буде и лепо проведено време и разонода. Трговина је потреба човека коју он упражњава скоро са својим настанком. Основ за задовољство у трговини је да се осетите поштованим, заштићеним и добродошлим. Нека се овај добар ветар из трговина рашири и на угоститељство, јавни превоз, на шалтере, зашто не и на улицу. Ужелели смо се лепих манира, разумевања, стрпљења и уважавања. Ето, да опет употребим узречицу „Са мало воље може боље „ .

                                                                          Е’лав

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest