Многи неће веровати да је река Дрина, та смарагдна европска лепотица, већ пуних 55 година вештачка река, од како је на њој подигнута ХЕ „Бајина Башта“ у Перућцу. Исто толико година грађани Бајине Баште, па и читавог Средњег Подриња, су ускраћени за неизмерно задовољство које им је ова лепотица пружала током летњих месеци. На њеним обалама и њеним брзацима и вировима, генерације младих и старијих уживали су на бројним купалиштима у време лета.
Више тога нема. Дрина у току дана мења ниво десетак пута, што јој условљава режим рада Хидроелектране. Вода у Дрину излази кроз турбине са 50 метара висине, хладна и брза и неподесна за купање.
Пуних 55 година Бајинобаштани воде неуспешну битку са ХЕ „Бајина Башта“, која је дужна по свим међународним конвенцијама да им компензира природно добро које су вековима користили. Купање у дринским таласима је њихово природно право.
Има више од тридесетак година од како се родила идеја о изградњи градског купалишта на ушћу Раче, притоке Дрине. Замишљено је да се на овој локацији измести део део тока реке Раче и на самом ушћу направи велики базен за градско купалиште које би се снабдевало чистом водом из Дрине. Добра и одржива идеја?! Али, шта је од тога урађено? Ништа!!!
Сваке године, пред летњу сезону, ово „купалиште“ је постајало градилиште. Извлачен је шљунак и нанос које је река Рача наталожила у купалишту. А река Рача је из године у годину постајала све загађенија. У ствари, она је постала колектор свих отпадних вода и фекалије које се у њу сливају од изворишта на планини Тари па до њеног ушћа у Дрину. А, веровали или не, река Рача и данас тече кроз „купалиште“. Његова устава на самом ушћу у Дрину и даље таложи све фекалије и отпад.
Уздали су се Бајинобаштани у обећања локалног општинског руководства да ће се градити отворени и затворени базен на локацији „Задружне ливаде“ код Основне школе „Свети Сава“, „методом јавног и приватног партнерства“, али изгледа да и од тога нема ништа.
Грађанима Бајине Баште изгледа остаје само да немо гледају на таблу коју је Туристичка организација „храбро“ поставила на купалишту: „Купање на сопствени ризик“.
Постојала је идеја да грађани Бајине Баште покрену и судски спор против ХЕ „Бајина Башта“, ако треба и пред Међународним судом за људска права у Стразбуру, како би их приморали да испуне своју законску обавезу. ( А дотле, ХЕ „Бајина Башта“ и њено руководство могло би бар свим грађанима Бајине Баште да омогући бар бесплатан превоз до купалишта у Перућцу када се, и ако се, поново отвори ).
Цветко Петров Стојкановић
