Некад је Конфекција „Таратекс“ важила за елитну у Југославији. Времена су се променила, ње више нема, али је у граду на Дрини изникло неколико приватних конфекција. Прва од њих “Максим“ почела је са радом 1990. године у власништву Сретена Максимовића, до тада трговачког путника, економисте са вишом економском школом и фудбалског судије са прволоигашких и друголигашких терена Југославије.
-Почео сам 1990. године са десетак радника у прилично неусловном простору. Две године касније купио сам садашњи простор и почео да се озбиљније бавим израдом конфекцијских производа. Није било лако у тим временима јер су следиле санкције, инфлација, распад државе, ратови. Све смо то некако издржали и опстали- каже Сретен Максимовић.
Од пре 10 година Конфекција “Максим“ мења име у „Крој“. Оно прво добила је по надимку њеног власника. У пословању са иностраним купцима није у преводу најсрећније звучало то име па је уместо њега узето оно које асоцира на делатност конфекције.
– Данас је текстилна индустрија у нискоакмулативној грани привреде, слично је било и раније. Потребно је много труда и рада да би се опстало. Трошкови пословања расту, а цена производа је ниска.То се одражава на плате свих запослених с којима, искрено речено, ни ја нисам задовољан, али за сада је тако. На питање шта би требало урадити да се ситуација побољша, Максимовић каже:
– Држава би требало да, бар једно време, стави текстилну индустрију у повољнији порески положај. Много је сиве економије која нас гуши. Немачка се није изборила са проблемима у текстилној индустрији, практично су је угасили. Израчунали су да им је много исплатљивије да ми и други радимо за њих. Некад је само у Бајиној Башти радило 1.500 текстилаца, данас у свих неколико мањих фабрика једва да их је 300.
Максимовић каже да нема довољно текстилних радника. Вели да би могао поред садашњих 40, запослити још стотинак, али их једноставно нема.
„Крој“ се бави израдом женске конфекције. У Немачку извози 90 посто производње, остатак купује „Мона“ из Београда.
М.Андрић
ИМАЛИ ЖЕНСКИ ФУДБАЛСКИ КЛУБ
Крајем прошлог века тадашња конфекција „Максим“ имала је фудбалски клуб са истим именом. Једно време такмичио се у прволигашком друштву. Већина фудбалерки била је са стране па чак и из иностранства. После неколико година рада, клуб је угашен јер конфекција није могла да се избори са трошковима, а од локалне самоуправе није било значајније помоћи.
