ДРУГАРСКО ВЕЧЕ У „КАЧАРИ“
Педесетак некадашњих колега, сада већ пензионера, који су свој радни век започињали пре више од четири и по деценије у Дечјем одмаралишту на Митровцу, скоро у исто време када је њихов колектив и настајао, окупило се једне фебруарске вечери у етно ресторану „Качара“, где су у добром расположењу евоцирали сећања на нека добра стара времена. Било је то предивно другарско вече, уз музику и добро расположење, када су сви постајали млађи, здравији, ослобођени свакодневних брига.
Прва размишљања о изградњи летовалишта на Митровцу започета су почетком седамдесетих година прошлог века, нешто касније, 1977. године изградња је започета, а у јулу 1979. године летовалиште је отворено. Тих дана се радо сећа Васо Ђурић, који је био руководилац са непуних 23 године:
– Некако ми се посрећило да од самог почетка будем сведок настајања летовалишта на Митровцу. Идеја је најпре кренула у време када је градоначелник Београда био Бранко Пешић, то је наставио и Живорад Ковачевић. На првом састанку овде на Митровцу све је договорено, град Београд је обезбедио сву инфраструктуру и уложио значајна средства, убрзо је отпочела изградња. Морам овде да истакнем да је значајну улогу свакако имао и Симо Милисављевић, тадашњи председник општине у Бајиној Башти. Убрзо по отварању летовалиште је посетио и тадашњи савезни секретар за народну одбрану Никола Љубичић, нешто касније и председник Тито. На Митровцу сам провео пуних 19 година, за то време кроз наше објекте је продефиловало скоро 200 хиљада деце и близу 23 хиљаде просветних и здравствених радника.
Васо Ђурић истиче да му је необично драго што се после дужег времена сусрео са својим колегама из некадашњег колектива којима се и овог пута захваљује за успешну дугогодишњу сарадњу. Ово је, каже он, уједно прилика да се пружи подршка и „ветар у леђа“ свим запосленима који овде данас раде.
Један од оних који је своја прва радна искуства на Митровцу стицао као шеф кухиње, био је и Раде Спасојевић, данас угледни привредник и власник познате Млекаре. Видно расположен, Раде је прокоментарисао:
– Било је то време када смо живели и радили заједно као једна велика породица. То се никада не заборавља.
О. Додић
