Од манастира Раче до врела Лађевац и остатка Рачанске преписивачке школе у Бањи, води обележена стаза, око два километра узводно уз десну обалу реке Раче. После пола сата хода наилази се на слапове Лађевца. Рачански калуђери преписивачи су ово место још у седамнаестом веку називали Бањом, јер има температуру око 17 степени током целе године.
У непосредној близини Лађевца је била Рачанска преписивачка школа са испосницом посвећеном Светом Ђорђу. Остатке ове средњовековне скрипторије су својевремено истраживали археолози, а до сада су откривени темељи манастирског конака са остацима монашких ћелија.
– Турски путописац Евлија Челебија јер својевремено записао да је ова скрипторија бројала око 300 преписивача, а њихов рад је обезбеђивало до 200 стражара под оружјем – казује нам овдашњи самоуки истраживач Благојица Ристић – Они су још пре Велике сеобе саставили и прву азбуку коју су довршили после сеобе у Сентандреји. Тај буквар се звао Старословенски српски буквар. После стотинак година Вук је искористио ту азбуку и направио Буквар какав се и данас користи. Копија те азбуке се налази у ризници Манастира Раче. Може се, дакле, рећи да је азбука зачета у Бањи Лађевац. Ево, прошло је скоро 400 година од тог догађаја. Када сам открио скит у Бањи где је радила Преписивачка школа, тада су и почели „Дани Раче украј Дрине“.
Петнаестак сачуваних књига из „Рачанске преписивачке школе“ данас се чува по збиркама у Београду, Болоњи, Будимпешти, Прагу, Цетињу…
О. Додић
