ББ времеплов 1936. Писмо начелника Среза рачанског управи Дринске бановине о туристичком месту Калуђерске Баре

Калуђђерске Баре тридесетих година прошлог векаКалуђерске Баре тридесетих година прошлог века

Калуђерске Баре у међуратном периоду биле су уврштене у климатска-планинска места

МЕСТО ЗА ОПОРАВАК ЗДРАВЉА

 

На захтев Краљевске банске управе Дринске бановине, начелник Среза рачанског Б. Милојевић, дописом од 7. маја 1936. године, прослеђује податке о туристичком месту Калуђерске Баре

 Дринска бановина је 1935. године утврдила да на својој територији има осам климатско-планинских места, седам бањских места и четири туристичка места. Калуђерске баре су се нашле на списку климатских-планинских места. На развоју потенцијала туристичких места посебно су ангажоване среске власти које су, такође, извештавале о посети, капацитетима и плановима развоја туризма.

На захтев Краљевске банске управе Дринске бановине, начелник Среза рачанског Б. Милојевић, дописом од 7. маја 1936. године, прослеђује податке о туристичком месту Калуђерске Баре.

Најпре се констатује да су Калуђерске Баре на граници срезова Рачанског и Златиборског, а припадају рачанској и солотушкој општини. На умереној је надморској висини, са планинском климом, оштрије ветрове разбијају четинари који су густо обрасли око самог места.

„Место је врло здраво, јер је планинско и ужива прилично велику надморску висину, а није насељено. Из здравствених разлога на западном делу места Калуђерских Бара званог „Шљивовица“, који се спаја са Калуђерским Барама, Централни хигијенски завод у Београду подигао је једну већу зграду, која служи за опоравак деце. У летњој сезони Калуђерске Баре у месецима: јулу, августу и септембру добро посећују грађани из удаљених места ради опоравка здравља и других здравствених улога.“

Начелник Милојевић даље наводи да преко места Калуђерске Баре прелази бановски пут који веже Б. Башту са железничком станицом у Кремнима. Калуђерске Баре су од Бајина Баштре удаљене 14 километара,  а од железничке пруге 10 километара. „Терен преко кога овај пут  пролази има велике успоне, али је зато траса пута увијена и пут прави већу удаљеност. Овај пут проглашен је за бановски тек 1930. год. и од тада је предузет посао око прокопавања и оправке тога пута, док се раније о њему није водило ни мало рачуна, те је аутомобилски и фијакерски саобраћај немогућ, пошто је било кратко време да се оспособи од 1930. године путем кулучарске радне снаге, јер других средстава није било.“

У извештају се наводи да на Калуђерским Барама за посетиоце постоје приватне виле хигијенске уређене, које су биле довољне за тадашње потребе. Воде за пиће има довољно, планинске и врло добре и здраве за пиће. На крају извештаја стоји:

„Ово место одликује се нарочитим природним лепотама: покривено је цветним ливадама, вијугавим поточићима, искићеним малим брежуљцима и обрасло четинарским дрвећем. Важнији обичаји становништва су верски. Мештани празничним данима се скупљају код манастира Раче и образују игранку, песму и опште весеље; радо и весело посећују славе, преславе и сличне увесељавајуће скупове, из чега им се највише састоје њихова уживања. Други обичаји скопчани су са занимањем. Већина њих одата је узгоју брдских оваца чувањем по шуми; летњим данима су на месту и око места Калуђерске Баре, а у зимске дане долазе у низине својим кућама и ту зиму проводе. Један број мештана бави се на сечи и експлоатацији шума, пошто у том месту и околини имају велики комплекси шума, а дрвене масе су лако изломљиве што на подножју планине и њених огранака на којима се дрвене масе сечу постоји река Дрина и она дрвене масе одвлачи у Саву, а Сава за Београд, Дунавом и даље.“

Овај извештај требало је да представи колико су Калуђерске Баре спремне за прихват гостију. Ако се упореди са другим туристичким местима, може се закључити да су Калуђерске Баре далеко заостајале. То потврђују и подаци о посети, која је у то време била скромна. У  извештаја за јули 1936. године стоји да је на Калуђерским Барама регистровано 35 туриста/ноћења. Поређења ради, током летње сезоне, хотели на Златибору регистровали су преко 500 посетилаца.

                                                                                                                    З.Жеравчић

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest