У бајинобаштанском селу Јакаљ, смештеном на ободима Повлена, одмах изнад реке Рогачице, а испод насеља Варда, живи сасвим обичан пољопривредник – Сретен Марковић. Као и већина житеља наших села, Сретен се, углавном, бави узгојем малине. Сам обрађује скоро пола хектара овог црвенога злата.
Овај 45 – годишњак је завршио прва четири разреда основне школе у издвојеном одељењу ОШ „Душан Јерковић“ из Костојевића. Више разреде похађао је на Варди. Све време био је ђак пешак, дружио се са природом, већ тада су се у њему рађали стихови.
У природи и данас проводи васцели дан, највише радећи на земљи. Бави се и сточарством, скромно али предано. Има једну краву, теле и вола и двадесетак оваца. Када сточни фонд у селу замире, гаји их да не би сеоска кућа остала без домаћих животиња. Из Сретеновог дворишта чује се зором и петао где закукуриче и тако покаже да још увек има живота у селу.
Домаћих животиња у селу још има, али је људи све мање. Девојака, да и не говоримо о томе. То је већ позната прича наших вечитих момака. Сретен је један од њих. Није се женио, одговор је много шири, питање уско, бритко као мач, некад сече својим ћутањем.
Одговоре на питања сеоског живота Сретен је нашао у себи, у својим предасима и нама их нуди кроз своје песме. Није то небројен низ песама. Тачно је срочен, лако га је избројати, али оне не настају свакодневно, већ у тренуцима када Сретен сублимира одговор на разуђена питања. Разговоре са немим саговорником.
Сретен, наравно, није наш бајинобаштански Добрица Ерић, познати песник питомих гружанских и шумадијских предела. Он је наш горштак, оштар и пажљив, стрпљив и радан.
У ово време, када се свет борио са пандемијом короне, и Сретен је имао здавствених проблема. Приликом одласка доктору, испоставило се да је преживео мали инфаркт. Ево како из пера једног пољопривредника звучи то искуство:
Цео свет је болестан
Народ само кука
А ја кажем ништа ми не фали
Само ми је мало заказала чука
Било је то што је било
Ваљда тако мора
Газда тако одлучио
На то немам одговора
Само једну дилему
Ја нисам решио
Да ли сам га наљутио
Где сам погрешио
Почело је у грудима
Нешто да ме гуши
Притисак ми скочио
Хоће да ме сруши
На ногама ја једва опстајем
Још увек лако се не предајем
покушавам да променим тему
Не знам да је моје срце у проблему
Размишљам ја
Можда тако мора
Неки кажу
Посети доктора
Мојој глави није много
Требало да схвати
Да некад и друге
Треба послушати
У хитној ме тамо прегледају
Дијагнозу за мене немају
За њих овде ја сам као странац
Мисле да сам пушач и пијанац
Доктор један снима и прегледа
А ја хладан као санта леда
Он се пита што ли овај ћути
К`о да нешто за папире мути
Такво сад је овде твоје стање
Ти од газде тражи боловање
Терапију сада мени даје
И да теши мене не престаје
Било је то у пролазу
За то нисмо знали
Твоје срце погодио
Неки инфаркт мали
Последица неких мали има
За пет дана поново ме снима
Тренутно се побољшава стање
Али тражи строго мировање
Пазити се мораш
И бити на дијети
Нека ти је здравље
Само на памети
Тако ћемо превазићи ову тешку кризу
После тога помислићеш
Да живот ко серија
Има и репризу
Мој докторе
Да сам ја се толико плашио
Уместо пред вама
Ја би сада у приземљу био
Моје срце пуно је
И бола и туге
али тиме не жели
да замара друге
Ово је прва песма коју нам је Сретен дао да је објавимо. Затекли смо га увече у кући, скувао нам је кафу и послужио изврсном ракијом – ораховачом, пошто је претходно узварио млеко. Направиће Сретен и добар сир од њега, сигурно исто добар као и овај који мезимо уз његову ракију. Сретен не пије. Некада је пушио, највише деведесетих, док је био на ратишту око Ердута. И о томе нам прича, али на својствен начин, највише је опчињен сећањима са Дунава, широког и китоликог.
Изрецитовао нам је и прве стихове песме коју пише сада. Сваки дан направи по један стих. Такво је песништво сеоско – нежурбено, широко као небо и тврдо као земља. Пише песму о Бајиној Башти и њеним лепотама. Оно што смо чули, звучи на романсу, бајнобаштанску. Можда је то прва бајнобаштанска романса, права. Не знамо. Ускоро када нам Сретен достави ту песму да је објавимо, знаћемо.
О. Додић – Ж. Марковић
