„Петровдански дани“: Књига „Црне мараме Сребренице“ Радомира Павловића

Представљање књиге Црне мараме Сребренице др Радомира ПавловићаПредстављање књиге Црне мараме Сребренице др Радомира ПавловићаПредстављање књиге Црне мараме Сребренице др Радомира Павловића

Историчар Немања  Девић је јуче заједно са директором Музеја жртава геноцида у Београду Вељком Ђурићем Мишином, у Сребреници учествовао на округлом столу о теми „Страдање Срба сребреничког краја у 20. веку“, који је одржан у оквиру меморијалне културно-спортске и хуманитарне манифестације „Петровдански дани“.

Они су говорили о српским страдањима у балканским, два светска и последњем одбрамбено-отаџбинском рату у БиХ.Ђурић и Девић су подсетили да се злочини над Србима понављају у оба светска рата и у последњем грађанском рату, наводећи да су осим страних починилаца злочине чинили њихови домаћи следбеници и њихови потомци јер им преци због тога нису одговарали, а ни њих не стиже казна за свирепа убиства око 1.500 српских цивила међу којима 72 двоје деце у средњем Подрињу у последњем рату.

Сребреница- Петровдански дани
Сребреница- Петровдански дани ФОТО: СРНА
"Петровдански дани" у Сребреници - Округли сто о страдању Срба у 20. веку
„Петровдански дани“ у Сребреници – Округли сто о страдању Срба сребреничког краја у 20. веку

Они су констатовали да су злочини плански почињени с циљем да Срби нестану са ових простора и да се затру сви трагови њиховог постојања са леве стране Дрине, додајући да је то стара ватиканска идеја и план.

– Сви народи на овим просторима страдали су у ратовима, али за злочине над Србима нико није одговарао. Без поштовања прошлости и реалног и стручног сагледавања прошлости не може се градити будућност – истакао је Ђурић.

У оквиру „Петровданских дана“ представљена је и књига „Црне мараме Сребренице“, приређивача Радомира Павловића.

Приликом представљања књиге речено је да она говори о ономе што се догађало у последњем рату на овом подручју и о српским страдањима, о чему свет ћути и о чему су страни медији лажно извештавали приказујући фотографију мајке Драгине Продановић из сребреничког села Ратковићи са лобањом сина јединца као муслиманску мајку.

Књига говори о бројним масовним злочинима над српским цивилима за које није нико одговарао. Она садржи мноштво података о погинулима и њиховим породицама као и свједочења чланова њихових породица.

Такође, садржи списак жртава са подручја сребреничке општине, као и податке о уништеним српским селима, имовини и верским објектима, те показује да су на овом простору у великом броју и већем проценту страдали Срби у односу на сребреничке Бошњаке.

Као илустрација затирања српског постојања наведени су, између осталих, подаци да је српско село Карно 1991. године бројало 50 становника, а данас их у том селу живи само петоро.

У Крњићима је било 150 житеља, а данас у том у шибље и растиње зараслом селу не живи нико, док у селу Блажијевићи живи само један становник од 150 предратних.

Павловић је рекао да црне мараме у наслову књиге представљају симбол жалости у српском народу и носе их жене годину дана као знак жалости за погинулим члановима породице сродницима, а због туге и жалости за погинулим синовима  многе сребреничке мајке и данас носе црне мараме.

Програмом „Петровданских дана“ данас су предвиђене посете једном броју породица погинулих бораца, ратним војним инвалидима и демобилисаним борцима, те уручивање поклона и сагледавање њихових потреба.

„Петровдански дани“ организују се као знак сећања и одавања почасти за 69 српских жртава погинулих на Петровдан 1992. године у селима у околини Сребренице и Братунца и на све српске жртве у последњем рату.

На Петровдан те године бројне муслиманске снаге из Сребренице напале су српска села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне и убиле 69 српских цивила и војника, а 22 заробиле. Међу заробљенима било је седам живих који су накнадно уморени, након мучења и тортуре у сребреничким логорима.

Од 22 нестала српска цивила и војника, 10 још није пронађено, а остали су случајно откривени и ексхумирани 2011. године на Залазју приликом тражења настрадалих Бошњака.

Они су након годину дана идентификовани и достојно сахрањени на Петровдан 2012. године.

                                                                                         Извор: РТРС

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest